ОШ "Никола Тесла", Винча

ПОСЛЕ ТРАГЕДИЈЕ У „РИБНИКАРУ“

Ученички парламент ОШ „Никола Тесла“ у Винчи

Ученички парламент је од своје координатерке, Јелене Стојадиновић, тражио заказивање ванредне седнице са темом „Како смо после трагедије у Рибникару“. Парламентарци су тражили прилику да заједно поразговарају о свему што се десило, а због специфичности теме позвали су школског психолога да помогне у вођењу разговора. 

Седница је почела освртом на трагични догађај и указивањем на потребу да се о њему разговара. Сложили смо се да тема разговора не треба да буду детаљи о догађају који су до свих нас дошли путем медија. Иако нас природно занима и покушавамо себи да објаснимо шта се и зашто десило, учествовањем у ширењу и препричавању гласина изражавамо непоштовање према страдалима и додатно повређујемо њихове породице. Примерено је да разговарамо о нашим размишљањима и осећањима која су подстакнута догађајем.

На почетку разговора сви присутни су на папирићима написали осећања која су код њих тренутно најизраженија. Требало је да те папире поставе на адекватно место на паноу - негде на скали од 1 до 10, зависно од тога колико су та осећања код њих тренутно снажна. 

Заједничком анализом тако направљеног приказа закључено је да су осећања и даље веома снажна – високо су позиционирана на понуђеној скали и готово све написано можемо да сведемо на тугу и страх, забринутост.   

Туга је природна реакција на овако нешто, туга указује на саосећање, на емпатију. 

Страх и забринутост парламентарци су образложили бригом за сопствену безбедност (на једном папиру, рецимо, пише „забринутост за сигурност ученика и радника школе“). Разговарало се о томе шта школа може да уради да се страх и забринутост умање, да се деца поново осећају безбедно и добро. 

Парламентарци су формулисали четири предлога како да се деца осећају боље у школи:

1. УП жели да буде већа дисциплина у школи. Рекли су да су већ приметили да се у школи на томе доста ради, да се сада озбиљније и чак строже реагује на ученичке прекршаје. Сматрају да је то добро, то чини да се осећају заштићеније, умиреније;

2. УП тражи веће поштовање деце према наставницима. Нису имали потребу да ово икако образлажу, кажу – једноставно је, деца треба више да поштују наставнике;

3. УП жели да наставници више разговарају са децом, да комуникација не буде усмерена само на градиво;

4. УП жели да ученици поново добију прилику да учествују у секцијама које су сами одабрали. Наводе да се радо сећају свог ранијег учествовања у шаховској, литерарној, драмској, разним спортским секцијама, хору. Кажу да би им такво ангажовање веома пријало и учинило да се у школи осећају добро, задовољно.   

Иза наведена четири предлога једногласно су стали сви присутни чланови ученичког парламента.

Ова седница била је веома тешка. Парламентарци су били тихи, озбиљни, необично одрасли за основце. Било је снажних осећања, било је суза. Ипак, са погледа уназад ка трагедији која нас је све погодила, дошли смо на крају до погледа унапред, ка будућности – формулисали смо идеје шта да радимо да би нам било боље, да бисмо се осећали безбедније и задовољније у својој школи. 

Закључак са ове седнице је (и не први пут) да деца заиста имају шта паметно да нам кажу. Остало је само да ми, одрасли, будемо довољно мудри да их чујемо и послушамо. 

Љиљана Јовић, психолог