ОШ "Никола Тесла", Винча

У нашој школи одржавају се радионице, трибине, састанци, везани за превенцију насиља. То се ради и кроз креативне и угледне часове, текстове, часопис... Љиљана Јовић је унела динамику у педагошко-психолошки однос према ученицима и поставила их као креаторе, мотиваторе, предаваче, медијаторе... Ученик анализира, опсервира, преноси, постаје поштовани предавач и активан субјект у решавању конфликта.... Прочитајте у наставку њене рефлексије на ову тему....

СВЕ СМО ОКРЕНУЛИ НАОПАКО И НИЈЕ ИСПАЛО ЛОШЕ

Три свакодневне и општеприсутне теме у школи:

-          УЧЕЊЕ,

-          НАСИЉЕ,

-          УЛОГЕ НАСТАВНИК И УЧЕНИК

УЧЕЊЕ

Сувишно је и да коментаришемо зашто је учење важна тема у школи. То је суштина школе, рекли би многи. То је оно што ученици у школи (и код куће за школу) треба да раде. То је јасна и свима у школи позната активност – дете седи за радним столом изнад књиге, чита, понавља у себи, па понавља наглас. У другој варијанти, дете слуша на часу предавање наставника, бележи, поставља потпитања.

Хоћу да кажем, нема га довољно, али сви знају шта је учење и сви имају приближно исту слику кад пробају да замисле овај процес.

НАСИЉЕ

Свакодневно полемишемо у школи о њему. Да ли је вербално насиље ако ти је друг рекао да си коњ? Која је довољно строга казна за оног ко другоме остави модрице ударцима? Да ли школа треба да те заштити ако те другарица исмејала на друштвеним мрежама?

УЛОГЕ НАСТАВНИК И УЧЕНИК

Овде нема недоумица. Зна се шта ради један, а шта други. Зна се ко је са које стране катедре. Зна се ко пита, ко одговара, зна се ко оцењује, ко кажњава, ко похваљује. Зна се ко има више знања и ко то знање другоме преноси.

А МИ СМО СВЕ ТО ПОРЕМЕТИЛИ, ПОМЕШАЛИ И НИЈЕ ИСПАЛО ЛОШЕ

Ученик у овом процесу учења о насиљу није пасивни прималац информација. Није ни виновник насилног инцидента који анализирамо. Иако је на почетку то био. Нисмо ученика свели на то. Он је предавач. Преносилац знања. Креатор наставног садржаја. Мотиватор.

О чему заправо говорим? У једном моменту смо решавању нагомиланих проблема приступили тако што смо одлучили да некога померимо из улоге у којој је ''забаговао'' у потпуно другу. Ударио си некога? Хајде да ти ја не објашњавам поново зашто то није дозвољено, како је бити на том другом месту, која си друга понашања могао да одабереш, шта следи ако си опет одабрао ово. То очекујеш, у томе добро пливаш већ годинама. Хајде да у насиљу будеш у другој улози. Буди аналитичар, истраживач, креирај садржај из ког ће други учити основно о насиљу. Припреми се да их научиш. Нађи начина да те слушају и да на крају знају да је дефинишућа карактеристика насиља потреба да неког повредимо. Да на крају знају да препознају социјално насиље, да разумеју зашто је и насиље на друштвеној мрежи једнако кажњиво (јер је једнако опасно и повређујуће), да разумеју да сексуалног насиља има много више него што се прича... И убеди нас да си против. Ако ти на крају часа сви буду веровали да је боље да одаберу ненасиље, ти си свој посао у овом пољу завршио.

Та изврнута логика довела је до сјајне презентације о насиљу коју су направили осмаци, а коју сада користимо сви у школи. Довела је и до одличног часа који су четвртацима држали осмаци. Сви ми који се бавимо школом већ знамо доста о вршњачком учењу и очекујемо да су четвртаци овако научили много више него од учитеља, психолога, полиције. Али недовољно причамо о томе колико су дубље све обрађено научили осмаци док су се трудили да то објасне млађима. И колико су се успешније него икад померили из својих устаљених улога у неке, сигурна сам, боље и перспективније. Огромна је то ствар! Па кад смо ми одрасли последњи пут успели да успешно уђемо у потпуно нову улогу и да будемо добри у њој? Браво, децо! Ова прича је требало да вам покаже да још ни не наслућујете шта све лепо можете само ако се усудите и ако се потрудите. Нека то буде животна лекција.

Љиљана Јовић, психолог