ОШ "Никола Тесла", Винча

ЗА РОДИТЕЉЕ ПРВАКА:

Полазак у школу није разлог за страх

Мирјана Стаменковић, школски психолог

НАЈЛЕПШЕ ЈЕ ЂАЧКО ДОБА, A ПОЛАЗАК У ШКОЛУ НИЈЕ РАЗЛОГ ЗА СТРАХ

Драги родитељи,                                

Још један септембар, још једна школска година је на почеку.

Да ли смо спремни ?

Ваше дете ускоро полази у школу. То је један од најважнијих догађаја, не само у његовом животу, већ и у животу целе породице.

Узбуђени сте, радујете се, стрепите...

Желите да се оно добро уклопи, питате се:

• Не зна да чита и пише. Треба ли га учити томе?
• Леворуко је - да ли је то сметња?
• Каква ће му бити учитељица , да ли ће га прихватити? А оно њу?
• Како му Ви можете помоћи да лакше прихвати школу?
• Шта Ви можете да учините?

С почетком школовања детета мењају се његове радне навике, обавезе, одговорности. Како ће дете те промене прихватити, како ће се у школи снаћи, умногоме зависи од његовог дотадашњег развоја и васпитања, али у од ваше спремности и умешности да му у томе помогнете.

Зато је сада прави тренутак да се запитате колико познајете своје дете, какве су његове навике, склоности, интересовања...

РОДИТЕЉИ, БЕЗ ПАНИКЕ!

Спремност за полазак у школу обухвата емоционалну и социјалну зрелост и одређен степен развоја интелектуалних способности. Да би дете што лакше савладало захтеве школског програма, потребан је одређени склад у развоју наведених способности.

Дете није потребно посебно припремати за полазак у школу. Пре поласка у школу дете не треба да зна да чита, пише, рачуна – то ће научити у школи, зато и полази у школу. Ваш малишан треба да зна да се игра, да ужива у игри, да машта. Игра са вршњацима омогућава развој емоционалних и социјалних способности малишана. Кроз игру дете развија машту, „смишља свашта“ те тако развија интелектуалне способности. Треба му пружити прилику да своју машту исприча или нацрта – то је захтев његовог узраста, то је основа за успешно савладавање школског програма.

Размислите и искрено одговорите себи :

ü          Да ли се ваше дете самостално облачи?

ü          Да ли се самостално обува и везује пертле?

ü          Да ли само једе?

ü          Да ли дете спава само у кревету?

ü          Какве су навике Вашег детета у погледу спавања?

ü          Да ли сте до сада детету куповали и читали дечије књиге?

ü          Да ли је дете било са Вама у дечијем позоришту?

ü          Да ли сте водили дете у зоолошки врт?

ü          Чега се Ваше дете најрадије игра и са ким?

ü          Има ли Ваше дете одређене обавезе у кући и какве су то обавезе?

ü          Има ли Ваше дете неке додатне активности као спорт, музичка    

                     школа, школа страног језика...?

Ваше дете ће спремно дочекати почетак школе ако:

• Правилно изговара све гласове
• Добро види и добро чује
• Има добар апетит и добар сан
• Уме да се игра кликера и да користи маказе
• Добро опажа околину
• Воли да слуша приче које му читате и уме да их преприча
• Уме да црта
• Пажљиво гледа дечији филм и децију позоришну представу и прича шта му се у њима допало
• Уме да решава једноставне загонетке
• Се радо игра са другом децом
• Склања своје играчке после завршене игре
• Се не расплаче и не разљути кад изгуби у игри „Не љути се, човече“
• Ако је добило Ваш пољубац за „лаку ноћ“ и „добро јутро“!!!

То је углавном оно што је до сада требало да урадите!

Обезбедите му и здраву породичну атмосферу, пуно љубави и Ваше активно бављење њим.

Дете пре поласка у школу треба да поседује одређена знања и вештине, али се то не учи кроз наметање учења, већ кроз игру и разговоре у свакодневним животним ситуацијама.

Најбоља припрема детета за школу је ИГРА!

Игра је најзначајнија активност детета до поласка у школу. Деца уживају у игри и најслободнија су док се играју. Игра доноси радост, али и много више од тога - она доприноси разгибавању и тела и душе!  Играјући се, дете испробава, вежба и усавршава своје способности. Оно савлађује разне вештине, стиче нова знања, навике и искуства, обогаћује говор, успоставља различите односе са другом децом, изражава емоције!!!

Вештине потребне за полазак у школу могу се сврстати у: графомоторику, појам вредности броја, говор и речник, предвештине читања и писања, орјентацију у времену и простору.

   Предвештине читања и писања обухватају именовање почетног гласа у речи ( кроз игру: „ На слово, на слово...“), растављање речи на слогове (ма-ма, се-ка,...), растављање речи на појединачне гласове ( м-а-м-а, с-е-к-а,...), састављање речи од појединачних гласова (с-е-к-а –сека). То је основа за читање, писање по диктату и самостално писање.

Говор подразумева правилан изговор свих гласова, дететово умеће да своју мисао искаже до краја, састављање проширених и сложених реченица. Речник подразумева правилну употребу појмова, као и њихово тумачење. Вербално тумачење појмова се односи на појмове из свакодневног живота. Потребно је да дете зна да преприча садржај који је саслушало или да опише неки свој доживљај.

Појам броја се односи на схватање вредности броја. Дете треба да схвати колико је то     3, 5, 6,...10. То је најлакше остварити кроз свакодневне активности у које укључујете свог малишана (постављање прибора за оброке, помоћ у радионици и сл.).То је основа за рачунске операције.

Орјентација у времену и простору обухвата разумевање појмова испод-изнад, горе-доле, лево-десно, поред-на, као и појмове пре-после, дан-ноћ...

Графомоторика је основа за успешно савладавање технике писања. Потребно је да дете правилно држи оловку (није битно да ли је то у левој или десној руци), линије повлачи без улагања видног напора (без притискања). То се подстиче цртањем, бојењем, спајањем тачака, пресликавањем, цртањем по шаблону...

Дакле, подстичите развој детета, помозите му да научи:    

    Да што боље користи своја чула

    Да усредсређује своју пажњу на објекте и речи

    Да уочава различите облике, величине и боје

    Да стекне одређене хигијенске, културне и радне навике

    Да вежба памћење и мишљење

    Да развија своју радозналост и машту

Уколико сте приметили да Ваше дете не испуњава неке од наведених услова, можете се на време обратити логопеду, психологу...

Дугогодишње искуство је показало да се на полазак у први разред основне школе теже адаптирају родитељи него малишани.

Деца немају страх од школе, са тиме се не рађају. Страхови се уче!

Зато, немојте своје дете плашити школом и школским обавезама – то што крећу у школу не значи да је крај игри.        Не плашите их учитељицом и домаћим задацима – учитељ/ца је особа која    о њима, док су у школи, брине и води рачуна.

Не плашите се за своје дете.

Охрабрујте га да буде самостално, а самим тим и одговорно. Тако ћете врло успешно наставити ка свом циљу – да једног дана буде свој човек, поносан на себе. Будите поносни на своје дете и покажите му то, јер понос елиминише страхове и бриге.

         ЗАПАМТИТЕ    РЕЧИ :

             ЉУБАВ       ПАЖЊА

     СТРПЉЕЊЕ     ДОСЛЕДНОС

РАЗУМЕВАЊЕ     ПОДРШКА

       ПОВЕРЕЊЕ       ПОДСТИЦАЈ

Срећно !