ОШ "Никола Тесла", Винча

Поруке из романа Читалачког клуба - избор ученика

У судару жеља и могућности, амбиција и упорности, исплива неколицина блиставих успеха, али и много зависти, злобе, сујете и разочарења. Волим ту слатку панику, ишчекивање да на огласној табли и школском сајту осване међу првима моје име. 

Ништа није као успех. Нема ту неких награда, ничег опипљивог, али свака та мала победа је, пре свега, велика победа над самим собом. Кад одабереш да учиш уместо да гледаш неки добар филм, разбијаш главу над задацима уместо да ,,отпадаш" са другарицама, решаваш недоумице са неким наставником уместо да слушаш музику са Јутјуба. Уосталом, у ово време када се вуковци штанцују као на траци, такмичења су једино чиме можеш да се издвојиш из те свеопште просечности. Ја, Алексија - Бранка Трифуновић

Ова Ана не плаче, она се бори. Кад су се други пут развели моји родитељи, Радисав Милић

Оно што нам свима недостаје јесте добра комуникација. Блогерка - Виолета Ивковић

Уз велику моћ долази и велика одговорност. Перо птице додо - Мирко Јовановић

Живела принцеза у бајци. Једног дана изађе она из бајке и право међу људе. Кад зачу шта све они говоре, побеже назад. Претвори се у аждају, па опет међу људе. А они говоре ли говоре, надвикују се, још једни друге у току говора за гушу хватају. То ажају страшно расрди. Крете да прождире сваког ко отвори уста, а не зна шта ће казати. У бајку се вратила после дуго времена. Претвори се у принцезу, па опет међу људе. А они, паметнице људске пре сваке изговорене речи промишљаше шта ће из тих речи проистећи. Необични ђаци - Светлана Живановић