ОШ "Никола Тесла", Винча

Библиотекар Бранка Алимпијевић у сарадњи са предметним наставницима реализовала је обраду теме Златна јабука и девет пауница. Приступ теми је мултимедијалан, па се може назвати Бајка и медији. На овакав начин, ученици прихватају бајку као праслику савремених феномена. Да би схватили да је битна генеза у свему, добили су теме са инструктивним листићима, у којима су повезали митологију и савременост. Научили су основне технике академског писања. У библиотеци су имали расположиву литературу, научили су да користе цитате, да парафразирају, да све што користе назначе у фус нотама. 

Од  јабуке до Ајфона  - Анђела Баста

                                                           Зорана Стевановић                  7/9

                                                           Ања Милошевић    

                                                         Истраживачки рад:

Јабука се још од давнина провлачила кроз словенску митологију. Она кроз низ векова има различита значења. Појављује се у бајкама и причама које је изнедрио народ. Јабука је увек имала позитивно значење, у виду пријатељства, љубави, слоге, у српском народу су је радо једни другима носили на дар. Јабука и босиљак су били често сједињени у даривањима. Пре Петровдана нису се јеле јабуке. Сађење и калемљење различитих сорти јабука: слатке, миришљаве, киселе код српског народа значила је обавезу и част. Ко није калемио воћке, није смео ни да их сече. Јабука је саставни део свадбених и верских церемонија и важан је симболички предмет у српском народу.

Јабуке су значајан предмет у српским бајкама. У бајци ,,Биберче“ краљ даје својој кћери тежак задатак, да чува златне јабуке од аждаје која их краде. Златна јабука у бајкама је симбол саваршенства, целовитости, хармоније, богатства. У бајци ,,Златна јабука и девет пауница“ јабука је представљена као облик савршенства, а пауница као лепа девојка. У нашој народној књижевности ,,златна јабука“ је симбол велике драгоцености, као у народној балади ,,Зидање Скадра“.  Чак и у модерној поп култури јављају се фолклорни мотиви златне јабуке као у песми ЈУ групе: ,,Моја си од злата јабука“.

Јабука има богат симоболички пут још од Библијског раја и Дрвета познања добра и зла, од кога су Адам и Ева узели забрањени плод јабуке и појели га. У античкој митологији познат је врт Хесперида где се чувају златне јабуке, у бајци ,,Снежана и седам патуљака“ позната је одгризена јабука која Снежану води у привидну смрт. Њутну је пала јабука на главу услед чега му је синула мисао о Закону гравитације. Јабука је стигла и до Ајфона, познате фирме за мобилне телефоне и компјутере. Велики је пут прегрмела јабука и дан данас је познати симбол који се користи у медијима.

Творац APPLE компаније је Ron Wayne, који је заједно са Steve Jobson радио у компанији Атари. Њој двојица су заједно са Steve Wozniak 1. априла 1976. године основали фирму APLLE компјутера. Wayne је добио десет посто власништва, али је након непуне две недеље напустио фирму и уступио акцију за свега осамсто долара. Он је направио лого на којем је нацртан Исак Њутн, који седи испод дрвета јабуке, а око слике је натпис са речима: ,,Њутн...ум који вечно путује кроз чудесна мора мисли...усамњен“. Наредне године представљен је производ APPLE 2. Постоје многе приче и нагађања за овакав лого, једна од њих је да је загризена јабука искључиво из практичних разлога, да се не би мешала са трешњом. Лого у дугиним бојама је био логичан избор јер је свету требало представити производ који је био први кућни персонални рачунар, заштитни симбол фирме у дугом низу година од 1976 – 1998. године. Након тога нови менаџер је променио изглед лога, па су дугине боје нестале и лого је добио свој данашњи монохроматски изглед.

Јабука је из митологије прешла у технологију и можда су чувени менаџери великих фирми читали и неке од наших бајки, а ако не читали, а оно бар одсањали неку од њих. Јабука је предмет са богатим симболичким значењем и протеже се кроз митологију и заузима значајно место у нашој култури и у светској цивилизацији.

Додатак раду: Лепота нашег језика

А сада присетимо се лепоте нашег језика кроз називе јабука:

• Госпођинке
• Будимке
• Подрињке
• Малинке
• Маслинке
• Добрињке
• Арнаутке
• Прокупке
• Царке
• Шарке
• Арапке
• Бећанлије
• Шећерлије
• Шербетлије
• Сенабије
• Овајлије
• Попадије
• Памуклије
• Златије
• Округлице
• Руменице
• Пепељуше
• Колетуше
• Мекуше
• Кисељајке
• Ђулајке
• Шаренике
• Белунике
• Срчике
• Бедрике
• Митровке
• Гургусовке
• Бановке
• Шуматовке
• Тетовке
• Сладунке
• Лепоцветке
• Колачаре
• Слаткаче
• Петроваче
• Кожаре
• Илињаче
• Ситнице

Животиње у  бајкама – Николета Пешић 7/2

                                            Марија Седларевић 7/2

       Ученице су изнеле план писања рада. Прво: зашто се људи преображавају у животиње и обрнуто; друго: које су животиње акутелне у бајкама; и која је симболика тих животиња.

У нашој култури, а и шире, постоје племените животиње као што су коњ и магарац. У античком роману ,,Златни магарац“ (Апулеј) постоји мотив преображаја човека у магарца, а и уметнута новела-бајка о Амору и Психи. Коњи су у нашим народним епским песмама симбол витештва, а у бајкама оне су тежња човека да победи природу, да брзо лети и стигне у далеке пределе. Коњ је претеча данашњег млазњака, најбржег авиона. У неким бајкама често је онај најкржљавији коњ управо најбржи и најбољи, он има чудесна својства: у бајци ,,Коњић Грбоњић“ и ,,Златна јабука и девет пауница“ најеугледнији коњ је најбржи. Бајка нас учи и кроз ове примере да не треба гледати само споља на ствари, већ изнутра и да треба слушати мудре савете. Бајка нас учи послушности. Ко слуша тај је послушан, а бајке нас увек воде скривеним порукама.

 Актери бајке коње често користе у својим авантурама, али се преображавају у друге животиње. Жаба је главна животиња у коју се актери догађаја преображавају. Жаба је водоземац, безопасна животиња, али ружна, љигава, чак и гадна. Зашто се девојке и младићи баш у њу претварају? Она симболише неку њихову другу природу, она је контрастна слика њиховог изгледа унутрашњег и спољашњег. Она је безопасна, али је гадна. Може се претварати, стапати са природом, а и она је животиња која симболише преображај јер се развија од пуноглавца, круг и репић, до одрасле жабе која има главу, тело и ноге. Жаба је симбол плодности, она може да излегне много јаја, па се у бајци ,,Успавана лепотица“ жаба појављује у кади где се купа краљица и најављује јој да ће постати мајка. У бајкама ништа није случјано! У неким бајкама се принц претвара у жабца и неопходно је да га принцеза прихвати и пољуби да би вратио свој стари облик. Прича о жапцу ,,на известан начин казује како је да би човек могао волети, потребно да најпре постане кадар да осећа. Чак и када су осећања негативна, то је боље него ништа не осећати“. [1] Бајка нас учи да је велика љубав потребна да се неко преобрази из животиње у човека и да није најважније како неко изгледа, већ какав је изнутра. У руској бајци ,,Принцеза жаба“ јавља се мотив преображаја девојке у жабу крекетушу, која скида своју жабљу кожу ноћу.

Брат и сестра је позната Гримова бајка, али се јавља у варијантама ,,Ивице и Марице“ и руских бајки ,,Аљонушка и Иванушка.“ Ту се брат претвара у лане, понекад у јаре, када пије зачарану воду са потока. Лане, јагње, јаре сличне су животиње по безазлености и дивљем, необузданом нагону за слободом. Ове животиње се појављују у хришћанској симболици, оне су повезане са жртвом Богу. Деца која се претварају у ове благе животиње су добра и безазлена, али пролазе кроз фазу непослушности и опиру се сестриној или мајчиној забрани да не пију са потока. Када се врате у пређашње стање, значи да су постали зрели и остали добри.

Змијолике животиње

Змија и змај су повезани у бајкама. И змај и змија имају двоструко значење, позитивно и негативно у нашој култури, што се одражава и на бајке. ,,Змај је састављен од две животиње које представљају душу, наиме од птице и змије“[i][2] ,,У Чардаку ни на небу ни на земљи“ змај је заробио принцезу. Он је, рекло би се, романтични змај кога принцеза чешка по глави и срце је његова слаба тачка. У бајци ,,Златна јабука и девет пауница“ змај је заробљен, њега је заробила принцеза, обрнута ситуација од већ поменуте бајке, што велика смелост народне књижевности која даје велику моћ жени.