ОШ "Никола Тесла", Винча

МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ                                                                                

Савети психолога и контакти за подршку

Драги родитељи, драге колеге, суочавамо се ових дана са озбиљним изазовима, а претпоставка је да су изазовни дани тек пред нама. Већина нас осећа нелагоду или чак интензивну непријатност, страх, забринутост. Увиђајући да ситуација у којој смо се нашли представља потенцијални проблем не само за наш имуни систем, већ и за наше психичко стање, ево пар савета за успешније преживљавање овог ванредног стања.

• Прво, по дефиницији је свака промена стрес, па је ово што се у држави дешава свакако стрес за сваког од нас. Стрес је потреба за новим прилагођавањем. Дакле, има промена, има потребе за прилагођавањем, свима ће нам свакодневица бити другачија. Томе како се осећамо никако не доприноси ни неизвесност која је ту - нико не зна како ће му конкретно живот изгледати за недељу дана, за месец дана, за два месеца. Зато је у реду да имате нелагоду, да сте узнемирени, уплашени или пак хиперактивни, чак еуфорични, ако ваши механизми одбране тако функционишу. Дозволите себи да се осећате другачије. Пар дана би требало да буде доста да се адаптирамо на новине и да ухватимо неки ритам;
• Никако немојте непрестано да пратите вести! Немојте се преплављивати вестима о епидемији. Одаберите себи један термин дневно, евентуално два кад ћете детаљно саслушати новости на тв-у. И немојте остатак времена да на друштвеним мрежама студирате и анализирате информације, полуинформације и дезинформације;
• У реду је да сте забринути за здравље себе или неког свог блиског. Урадите због тога све што сматрате разумним (прање руку, дезинфекција квака, избегавање јавног превоза...), али кад све то урадите, подвуците црту. Урадили сте све што је у вашој моћи и тад је моменат да подсетите и себе и себи блиске да ипак све статистике говоре да су заиста минималне шансе да вам се нешто баш лоше деси;
• Не избегавајте социјалне контакте, они су кључни за ментално здравље, нарочито ако ово потраје дуже. У данашње време постоји прегршт могућности да будемо у додиру са другим људима, а да то не чинимо уживо. Сад је вероватно моменат да, рецимо, осетимо све добробити друштвених мрежа;
• Са особом са којом вам је то пријатно поделите своја осећања и страхове. Испричајте све што вас мучи, „оспољите“ црнило ако га имате у себи, али потом пређите на другу тему. Не преплављујте себе по цео дан том темом (слична препорука о учесталости и динамици као за праћење вести);
• Са децом причајте о епидемији АКО ОНИ ЖЕЛЕ И ИНИЦИРАЈУ, али никако кад сте узнемирени и уплашени. Како се дете осећа зависи много више од тога како се ви осећате док сте с њим, него шта му причате. И нарочито водите рачуна да деца не буду читавог дана изложена причама о вирусу и епидемији. У реду је да задовоље своју заинтересованост о овој и за њих важној теми на начин и у мери који су у складу са њиховим узрастом, али обезбедите да у просторији у којој борави дете не буде читав дан укључен програм са вестима;
• Не љутите се на друге што размишљају другачије од вас, што реагују другачије од вас. Подсећајте стално себе да нисмо у туђим ципелама и да не можемо са сигурношћу да тврдимо зашто неко други регује тако како реагује. У овој ситуацији свако осећа дозу несигурности и свако лако буде доведен у недоумицу да ли греши, да ли је у праву. То је разлог зашто се регује претерано и понекад агресивно. Сетите се, кад смо сигурни, немамо потребу да регујемо бурно, вичемо и нападамо. Проблем је што нико од нас није тренутно потпуно сигуран шта је паметно и зато грчевито брани став за који се определио. Будимо толерантни, будимо подржавајући, подсећајмо се стално да смо сви на истој страни. Не морамо да преузмемо на себе да помогнемо другима, али треба да тражимо од себе да у овој ситуацији другима не одмажемо и не отежавамо;
• И на крају, како старији мудро кажу, имајте на уму, и ово ће се звати јуче.

У нади да ове препоруке макар мало доприносе да се осећамо боље и самопоузданије, на крају ипак да напоменем: уколико препознајете да са овом ситуацијом не успевате да изађете на крај на адекватан начин, уколико сте узнемирени, уплашени, у паници на начин и у мери који вам ремети функционисање, од јуче постоји могућност да са психотерапеутима телефоном разговарате о томе. Министарство здравља отворило је нове телефонске линије за психосоцијалну помоћ:

Национални: 0800-309-309

Институт за ментално здравље:

            - за младе и родитеље деце до 18 година: 063/729-82-60

            - за особе преко 18 година: 063/175-11-50.

Психолог Љиљана Јовић